Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Pasivni bankarski poslovi". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Pasivni bankarski poslovi

 

Sadrzaj

 

Uvod

 

Obavljajući određene poslove banka manifestuje svoju specifičnost finansijskog intermedijera u tržišnoj privredi. Analizom bankarskih poslova dolazi se do saznanja o dinamici promena koncepta banke. Naime, banka kao multiorganizovani i adaptibilni poslovni sistem brzo reaguje na promene u privredi a i sama povratno utiče na privredu.

 

Bez obrzira na svu dinamičnost promena bankarskih poslova, ipak se oni mogu podvesti pod tradicionalne grupe poslova koji vekovima postoje. Uobičajena su tri kriterijuma za grupisanje bankarskih poslova: 1. bilansni kriterijum; 2. funkcionalni kriterijum i 3. vremenski kriterijum (ročnost). Prema bilansnom kriterijumu bankarski poslovi mogu biti pasivni, aktivni i neutralni. Funkcionalni kriterijum omogućuje podelu bankarskih poslova na: 1. poslove mobilizacije i koncentracije sredstava; 2. kreditne poslove; 3. komisione; 4. vlastite. Vremenska analiza izvora i plasmana omogućuje podelu bankarskih poslova na: 1. kratkoročne; 2. srednjeročne i 3. dugoročne.

 

Kombinacijom navedenih kriterijuma može se doći do grupisanja poslova tako da pojedine grupe izražavaju istovremeno i njihovu bilansnu poziciju, vremensku dimenziju i njihovu funkcionalnost. Shodno tome, mogu se analizirati: 1. pasivni poslovi - kratkoročni i dugoročni; 2. aktivni - kratkoročni i dugoročni; 3. neutralni - kratkoročni i dugoročni; 4. vlastiti - kratkoročni i dugoročni poslovi. U osnovi ove podele je pozicija banke pri posredovanju između finansijskih suficitnih i finansijski deficitnih transaktora.

 

 

 

 

 

Razvoj bankarskih poslova i banaka

Prvi hankarski poslovi, kako se oni sa današnjeg stanovišta shvataju, nastali su već u ranim periodima razvoja Ijudskog društva. Začeci ovih poslova mogu se istorijski pratiti još od 3000 godine pre nove ere, a sigumiji materijalni dokazi o vrsti i načinu razvoja bankarskih poslova, od VII veka pre nove ere. U periodu od VII do V veka pre naše ere, u Vavilonu su se pojavile privatne kuće koje su se bavile pretečom današnjih bankarskih poslova, poznati pod nazivom tezaurisanje, a Ijudi koji su se njima bavili zvali su se "tezauri" (današnji pojm "tezaurisanje" podrazumeva povlačenje novca ili drugih vrednosti iz prometa). Ti prvi poslovi odnosili su se na organizovano sklanjanje odgovarajuće robe, obično žita i druge vrste sličnih proizvoda, na čuvanje. Primljenu robu tezauri su čuvali ili davali dalje u promet na odredeni rok i uz odgovarajuće priznanice o deponovanim proizvodima koje su i same postojale predmet samostalnog finansijskog prometa za obračune i plaćanje.

U istom razdoblju u staroj Grčkoj bankarski poslovi se razvijaju u okviru čuvenih hramova, posebno hramova u Efesu na ostrvu Rodos. Pojavom kovanog novca na ovom tlu, počev od VI veka pre naše ere, koje je izdavao skoro svaki grad ili manja državica samostalno za svoje potrebe, javljaju se i prvi privatni menjači, koji su menjali novac jednog grada, odnosno države za novac druge države, ili su ga davali na zajam uz kamatu. Svoj posao oni su obavljali na trgu za stolom ili na klupi. Kako se sto na grčkom naziva "trapeza", to su oni dobili naziv "trapeziti". a u današnjem smislu reč "trapeza" označava banku.

...

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]